Прага
From Slp
|
|
Прага (по чески Praha) јесть гловни грод и највише велики грод од Чехија.
Од средневечје, Прага јесть једин из највише красиве европејске гроди. Она јесть часто називана "Грод од 100 вежи" или "Сердце од Европа". Прага била место, где многе торгов`ци, артисти и изумители стречали.
Прага јесть полна од историчне монументи и показује все артистичне стили. Исторични центр од Прага јесть розместени на оба бреги од река Влтава. Исторични центр состоја са из шесть части, кторе више рано били незалежне гроди, але били дане заједно в 18о столетје: Старе Место, Јосефов, Нове Место, Мала Страна, Храдчани и Вишеград. Принц Борживој заложил замок Пражски Град. В Прага су многе музеји, галерији, театри, концертне сали и ине историчне будин`ки.
Contents |
[edit] Историја
Највише ране обитатели од область, кторе ми знамо, жили в долина около река Влтава около год 500 пред наша ера. Словјанске племена пришли в Бохемија около год 500 в наша ера. Јесть легенда об то, јак грод Прага почал са. Принцеса Либуше, лидерица од словјанско племено, вибрала прости сельан Пржемисл, чо би он стал јеј муж. Она сказала к нему, чоби он шел, нашел село на бреги од Влтава и почал грод там. Грод стал Прага, владана од Пржемисловици.
В друга половина од 9о столетје, первопочаточне фортификацији од замок били вибудоване. В час од влада од Вацлав в 10о столетје, церкев од свјати Вит била вибудована в Пражски Град. Вацлав бил убити од свој брат, когда он шел в церкев. Он бил више поздно учинени свјати. В початок од 11о столетје, Пржемисловици почали мать моц тож в Моравија. Вратислав II бил перви монарх називани чески кроль.
Владатель Вацлав I владал јак чески кроль од год 1230. Он поддержовал уметность. Многе нем`ци пришли жить в Прага. В год 1257, кроль Пржемисл Отокар II заложил Мала Страна, чоби нем`ци жили там. Последни кроль из династија Пржемисловици бил Вацлав III. Он бил убити в Моравија.
В час од средневечје, Прага стала много важна јак гловни грод од Свјата Римска Империја владана од Карл IV (1316-1378), ктори бил највише моцни владатель в Европа в тутто времено. Карл учинил Прага велики грод, он вибудовал Катедрала од Свјати Вит, университет и прославени Карлов Мост, ктори јешче тутчас јесть.
После Карл IV, многе спори и борьби били в Прага. Свјашченик Јан Хус казал, чо Римскокатолична Церкев стала презмерно моцна. Он бил арештовани и спалени. Многе льуди соглосили с то, чо Хус казал. Тутти льуди били називане хусити. Они метнули многе важне католичне льуди из окно (називано "дефенестрација"). Више многе борьби следовали, и в час од многе годи, ческо кролевство било владане од кроли, кторе жили в ине краји.
Од год 1526, Хабсбурги владали ческо кролевство. Они били католики и владали Свјата Римска Империја. В год 1576, император Рудольф II учинил Прага гловни грод вместо Вена. Прага стала знову богати грод, и льуди могли бить јак католики, так и протестанти. После Рудольф II били многе религиозне борьби и некторе льуди били метнуте из окно. Конечно, тутти борби стали часть од тридесатлетна војна. Когда Фердинанд II виграл, многе протестанти одшли из крај. Нове будин`ки в Прага били будоване по барок. Немецки јазик, не чески, бил официальни. Прославена императорица Марија Терезија мала 16 дета, меджу ним тож Марија Антуанета, ктора стала французска крольовна. Когда јеј син Јосеф II владал, льуди закончили борьби за религија. Льуди могли више свободно казать, чо они мислијут, и нијако рабство уже небило. Прага мала три части: Старе Место, Мала Страна, Нове Место. Била многа культура. Прославене льуди, на пример Вольфганг Амадеј Моцарт, посешчали грод часто.
В 19о столетје, промисл пришел в Прага. Будовали фабрики и железница меджу Прага и Вена. Чески националистични мувемант стал много силни после год 1848. Чехи хотели употребјать свој власни јазик вместо немецки. Композитори Бедржих Сметана и Антонин Дворжак писали музика об свој крај и часто употребјали ческе народне песни. Национальни Театр бил отворени в год 1881.
В јуни 1914, арцивојевода Франц Фердинанд, наследник на хабсбургски трон, бил убити. То причинило перва светна војна. После војна, незалежна република називана Чехословакија била изтворена и Прага стала јеј гловни грод. Она состојала са из Бохемија, Моравија, Словакија и Карпатска Рус. В год 1938, Адолф Хитлер вторгнул в крај. Прага била освободена од советска армија в мај 1945. Але комунисти скоро схватили моц и крај бил владани од комунистична партија, ктора послушала Советски Сојуз. Лидер Александр Дубчек постепно пробовал чинить реформи, але в год 1968, Советски Сојуз послал танки в Чехословакија, чоби он обновил своја моц.
Демократија пришла в Чехословакија в год 1989, когда Аксамитна Револуција стала се - на пример в Прага на Вацлавска Плошчадь. В год 1993, Чехословакија розделила са на две держави - Чехија и Словакија. Оба тутти держави су тутчас часть од Европејска Унија.
[edit] Культура
Од спаднутје од Железна Завеса в год 1990, Прага стала једно из највише попульарне туристичне места в Европа. Она ма будин`ки из 13о столетје, кторе су јешче тутдень. Пражски Град јесть највише прославени. Карлов Мост јесть тутчас затворени дльа транспорт, чоби пешеходи могли ходить на мост и куповать сувенири. В Прага су многе музеји, палаци и театри. Туристи обично идут в плошчадь Староместске Наместје в центр од Прага. Там су многе историчне будин`ки из различне столетја и Статуја од Јан Хус. Прославени астрономични часовник јесть на стена од ратуш од Старе Место. В Прага су музеји посвјатене дльа прославене льуди, на пример Бедржих Сметана, Антонин Дворжак и Франц Кафка. Театр Ставовске Дивадло јесть једин из највише старе театри в Европа. Он бил вибудовани в 1780е годи и опера Дон Джовани од Вольганг Амадеј Моцарт мала премера там.
Прага јесть на список од Светне Наследство од Јунеско.
[edit] Економика
Прага била важна в економично житје од територја од тутчасна Чехија од 19о столетје, когда регион розвил промисл. Текстиль и машини су робене и експортоване в многе краји. Једа, електроника и хемикалији су продуковане. Немало половина од льуди, кторе работајут, су жени.
Прага става грод, где многе меджународне компанији мајут своје централи. Од поздне 1990е годи, Прага стала попульарно место, где многе холивудске фильми су фильмоване.
[edit] Университети
В грод су некторе университети, на пример Карлов Университет, највише стари университет в средньа и восходна Европа, заложени в год 1348.
[edit] Транспорт
Прага ма три линији од метро, и многе линији од трамвај и автобус меджу предместје и центр. Јесть тож фуникульор на узвисина Петржин и лифт в Зоологични Парк Прага. Все тутти служби мајут једна билетна система.
Појезди из Прага јехајут в велике гроди в соседне краји.
Модерни Аеропорт Прага-Рузине јесть употребјани од многе авиалинији, на пример Ческе Авиалинији.
[edit] Флаг
