From Slp

Словјани, највише велика семја од европејске народи, с населенје више велико неж 250 милиони льуди, кторе жијут највише велико в Восходна и Средньа Европа, в велика часть од Балкански Полоостров, и за Уральске Гори в Азија.

Словјанска јазична група с јеј многе диалекти, јесть часть од семја од индоевропејске јазики. Тамта група може бить розделена в восходнословјанка ветв, ктора јесть формована од руски, белоруски и украјински јазики; западнословјанска ветв, ктора јесть формована од польски, чески и словацки јазики; и јужнословјанска ветв, ктора јесть формована од словеначки, сербскохорватски, македонски и булгарски јазики.

[edit] Початок од Словјани

Ране словјани били нејака група од земједельники и пасники, кторе жили в блота и леси од тутчасне Восходна Польска, Западна Росија, Белорусија, и Украјина. Од около год 150 н. е., словјанске племена почали розширьать са в все строни. На север, они шли по реки през леси од тутчасна Росија, и зајмовали територија населена од финске и балтијске народи, и многе из ним они асимильовали. На запад, они стретили германске и кельтске племена и зајмовали многе земји од Средньа Европа. В седмо столетије Словјани досегнули на југ аждо Јадранско и Егејско мора. Наследујуче две столетја они населили највише велика часть од Балкански Полоостров, потом часть од Бизантска Империја, вимешчајуче местно населеније, и словјанујуче прибивајуче народи (на пример Протобулгари). На восход, в конец од 16о столетије, Руси уж обезпечили опора за Уральске Гори в Азија, а в 19о столетије словјанска культура досегнула Тихи Океан.

[edit] Религија и культура

Јесли древне Словјани правдоподобно мали значна расна и культурна хомогенность, тутчасне Словјани су спојене гловно по их јазично родство и сознанје од их једини початок. Широки контакт с розличне народи мал глубоки ефект на расни и культурни розвој од Словјани. Тутчас, словјанске народи демонструјут више велика рознородность и в их физични тип и культура неж всејака ина група од Европејчики.

Христијанство било најперво представено к Словјани од грецке мисионари в 9о и 10о столетја. Але словјански религиозни розвој пременил са после розделенје од восходна и западна церк`ви в год 1054. Словјани стали објект од борьба меджу римски католицизм и восходна православна церкев. Католицизм и западна культура победили всред Польаки, Словаки и Чехи (хоть више поздно Чехи значно мали на собе ефект од реформација, и тутчас они су јединствени словјански народ с велика протестантска меншина). На Балкани, Словен`ци и Хорвати дали их верность к римски католицизм и падли в сфера од центральноевропејска цивилизација. Серби, Македон`ци, Булгари и множинство од Восходне Словјани сјединили са к православна церкев, и пријмали многе аспекти од бизантска культура, вкльучајуче адоптацију дльа собе од грецки алфабет (кирилица).

В 14о столетије Тур`ки Османи покорили велика часть од јужновосходна Европа. Краји, кторе тутчас су Боснија и Херцеговина, Булгарија, Хорватија, Македонија, Сербија и Черногора оставали са под турецка влада аждо год 1912. Четири столетја од турецко доминованје мали глубоки ефект на балканске Словјани, многе из кторе били насильно конвертоване в Ислам. Тутдень, множинство од словјанске мусульмани жијут в Боснија и Херцеговина и Јужна Булгарија.

Хоть Словјани изтворили неколько средневечне кролевства меджу 9о и 11о столетја, велика часть од их последујуча историја била характеризована од покореность к ине держави. Тутчасне словјанске штати помного су результат од розрушеније од Австро-Венгрија и Османска Империја после перва светна војна. Изкльучајуче Чехи, Словјани преважно оставали аграрне народи аждо средина од 20о столетје. После друга светна војна, множинство од словјанске народи падло под советска сфера од влада, и марксистичне владсва творили амбицијне програми од индустриализација и урбанизација. В конец од 1980е и початок од 1990е годи, с розрушеније од Советски Сојуз, многе европејске штати пошли к незалежне демократичне владства. В некторе краји, особо в бивша Југославија, туттој преход инициовал конфликт меджу Словјани од розне национальне и религијне групи.